OSVETNICI
Drugi svetski rat je završen, Džozef Harmac i njegova
jevrejska grupa prijatelja imali su samo jedan cilj: odmazdu
za izmišljeno masovno ubistvo 6 miliona Jevreja. Oni su
svoju grupu nazvali Nokmim (Nakam; Osvetnici). Njihov cilj
bio bi da pobiju što više nemaca, posebno pripadnike SS-a i
Gestapa. Posle nemačke predaje bilo ih je na hiljade,
potencijalno sedećih meta, u logorima širom Nemačke pod
savezničkom upravom.
Posle rata, saveznički zvaničnici su identifikovali 13,2
miliona muškaraca u zapadnoj Nemačkoj, koji su imali pravo
na automatsko hapšenje zato što su smatrani delom
nacističkog aparata. Njih, nešto manje od 3,5 miliona je
optuženo, a oko 2,5 miliona oslobođeno je bez suđenja.
Većina njih nije imala neke veće sankcije (jer nisu bili
krivi) sem novčanih kazni ili konfiskaciju imovine koju su
opljačkali, privremeno ograničenje za buduće zaposlenje ili
kratku zabranu traženja posla u javnom sektoru.
Nakam je obećao da će juriti sve „krivce“, muškarce i žene,
za koje su mislili da su podržavali „Holokaust“, od oficira
i mašinovođe do stražara logora i lokalnih čuvara. Jedan
izveštaj navodi formiranje grupe na proleće 1945. u
Bukureštu, nakon okupljanja na Pashi…prisutan je bio i
budući neslužbeni nacionalni izraelski pesnik Abba Kovner
(na slici).
Citirajući Psalam 94, „On će im vratiti za bezakonje
njihovo, za njihovu zlobu istrebiće ih, istrebiće ih Gospod,
Bog naš“, Kovner je govorio da nemački narod morali platiti,
ako ne preko međunarodnih sudova, onda od samih Jevreja.
(Ritualna žrtva krvi-ritualno ubistvo). Grupa je tada
učestvovala u njenom prvom talasu operacija, ubijajući
pojedince za koje su tvrdili da su direktno umešani u
imaginarni genocid.
Porastao je broj bivših SS i Gestapo policajaca koji su
poginuli u saobraćajnim ili nesrećama u svojim kućama, ili
koji su sami sebi „oduzeli život“. Nepoznato je koliko je
Nakam, uz pomoć pripadnika židovske brigade britanske
vojske, pobio nedužnih nemaca…verovatno hiljade i hiljade.
Nakamovo rukovodstvo odlučilo je da izabere pet nemačkih
gradova i počelo da planira trovanje zaliha vode u njima.
Jedan od tih gradova bio je vrlo simboličan Nirnberg, mesto
održavanja velikih nacističkih skupova. Mediji su citirali
Džozefa Harmaca: „izabrao sam Nirnberg, jer je on simbol
svih ovih svinja“.
Kovner je krenuo u Palestinu kako bi osigurao moralnu
podršku za plan i nabavio otrov. On je otkrio imaginarne
detalje o „holokaustu“, između ostalog i budućem prvom
predsedniku Izraela Chaimu Viezmannu, koji je ne samo
odobrio masovni napad, već je Kovneru i dao otrov (arsen).
Međutim, postoje tvrdnje da je Kovner izdan od strane
elemenata židovskog rukovodstva, strahujući da bi takav
zločin mogao ugroziti odobrenje UN-a za formiranje države
Izrael. Britanska vojna policija navodno je presrela Kovnera
na brodu po povratku u Evropu i prisilila ga da baci svoj
arsen u more. Ali đavolski opsednut, Jevrejski Nakam ne
odustaje od svojih planova, non stop razmišljajući o
nemačkim zatvorenicima koji su čekali na „obradu“.
Godine 1946. odlučili su da otruju jedan američki kamp,
„Stalag 13“, u Nirnbergu. Niko nije sasvim siguran kako, ali
je Nakam bio u mogućnosti da ubaci svog člana grupe u
pekaru, koji je noću za samo nekoliko sati uspeo da obloži
hleb za kamp za sledeći dan smrtonosnom dozom arsena.
Zaista, dokumenti SAD pokazuju da su nakon analize njihove
kalkulacije bile tačne, i da je hleb trebao ubiti 3.000
zatvorenika Stalaga 13. U stvari, koristili su dovoljno
arsena da bi ubili desetine hiljada. Otrov je ugrozio više
od 2.200 nemačkih zarobljenika, izazivajući povraćanje i
druge simptome kolere, a kao rezultat toga više od 400 je
umrlo.
Na pitanje njegovom ocu Ronelu Harmacu: „Da li njegovom sinu
bilo žao za to što je radio?“, odgovorio je: „Bilo mu je žao
jedino što to nije uspelo. Želeo je da učini više“. Za
jevrejske osvetnike se veruje da su odgovorni za otmicu i
ubijanje bezbrojnih bivših nacista u Evropi i svuda po svetu
posle rata. U drugoj zaveri, oni su pokušali ubiti više od
deset nacista na suđenju za ratne zločine u Nirnbergu, samo
da bi otkazali operaciju nakon što nisu uspeli pronaći
američke stražare da im pomognu.
Zaključak na kraju je, ne radi se ni o kakvoj osveti, jer
Židovi ne mogu znali koliko je „ubijeno“ u navodnom
„holokaustu“ u to vreme…jednostavno zato jer se holokaust
nije ni dogodio. Oni su radili samo ono što oni u stvari i
jesu…Oni su “ osvetnici “.
