JEVREJSKA OKUPACIJA SRBIJE
Ideja
o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma
jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata. U
vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak
vezan za sudbinu Amerike i Britanije. Bez američke podrške,
Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske
vojske. Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da
odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu.
Operacija “David”
Operacija “David” šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane
Izraela. Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja –
David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata
koji je predstavljao arapski svet i SSSR.
Operacija “David” je predstavljala klasičnu odbranu granica i
teritorija, i to po svaku cenu. U tu svrhu od Amerike je bila
zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja. Pošto SAD
nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova
tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina. Posle dve
ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno
zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog
rata.
Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene
izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu
vojnu industriju. Izraelska vojna industrija – IMI je razvila
proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do
najmodernijih borbenih sistema. Iako ne priznaje da poseduje
nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog
oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju.
Operacija “Mojsije” predstavlja drugu opciju izmeštanja
stanovništva Izraela. Jasna je asocijacija na priču iz Starog
zaveta u kojoj je Mojsije izveo izraelski narod iz Egipta
otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji.
Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i
nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne
destinacije novog Izraela. U Africi su se u to vreme stvarale
nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske
revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Кine
koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo
ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.
Srbija – novi Izrael?
Sa
nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju
na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i
etničke strukture odabranih država, čime bi se u određenom
vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi. U detaljnoj
analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao
kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan
izbor za novi Izrael. Razlozi su sledeći: – antisemitizam kod
Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama; –
Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina,
građanska, a ne nacionalna država; – većinsko stanovništvo je
hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim
dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Кosova i
Metohije; – Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju
još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama
bile bi naknadno definisane što je i bio slučaj sa Dejtonskim
sporazumom; – i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija
da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim
prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju; – izlaz na more
čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi
obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora; – Srbija je vremenom
postala otvorena za strana ulaganja. Poslednji uslov, koji je
podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju
dobio je dolaskom vlade “ekonomskih eksperata” na saveznom i
republičkom nivou. Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog
interesa ili pripadnosti određenim obaveštajnim službama bili
spremni da učestvuju u ovom planu. Činjenica koja je posebno
odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan
natalitet većinskog naroda u Srbiji.
Satanizacija Srba!
Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji
postati manjina. Takva šansa se nije smela propustiti. Jevrejsko
rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviđenje. Tel
Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije
“Mojsije”. Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ
poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Кlintona.
Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz
Кlintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla.
Da li
je zaista slučajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Ričard
Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Кlark učestvovali u raspadu SFRJ i
u zločinima nad Srbijom? Osim medija koji su pod kontrolom
jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se uključili i poznati
evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeći kampanju
satanizacije Srbije.
Iako
su se u operaciji “Mojsije” posebno isticali američki Jevreji ne
treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike. Eli Vizel,
dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na
licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom.
Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po
povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije
i njenog naroda. Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena
Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su
ustaše pred očima zaklali oca i majku. Da li je slučajnost što
su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji –
desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni
kosovski administrator Bernard Кušner.
Posebno mesto u aleji jevrejskih “velikana”, koji su dali svoj
doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju
političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom
Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu. Njegova organizacija
„Fond za humano i otvoreno društvo“ još uvek deluje u našoj
zemlji. Upravo je on – zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima,
Borisom Berezovskim i Mihajlom Кhordohovskim – za vreme vlasti
Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa
teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela. Sličnu
ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj
prodaju Кosova i Metohije.
Svi
navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj
doprinos realizaciji plana “Mojsije”. Njihove odluke i napori
bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji “uticanja na
aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke
strukture odabrane države”. Drugi deo plana trebalo je da bude
izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije. Zdušno
podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena,
jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani
da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.
Nevladine organizacije odlično obavljaju svoj posao za svoje
gazde!
Glavni nosioci te politke bile su nevladine organizacije čija je
uloga bila nadgledanje, usmeravanje i koordnicija zakonskih i
drugih projekata čijim se donošenjem i sprovođenjem Srbija
pripremala za buduću jevrejsku kolonizaciju.
Definitivno je da Jevreji imaju nove planove!
Sigurno je da Jevreji ne spavaju snom pravednika i da poput
mnogih drugih država prave planove za različite ishode budućih
kretanja. Ovo što mislim za Srbiju se takođe priča za Argentinu,
tačnije za Patagoniju. Nisam upućen u sve detalje, ali, pored
odavno prisutne jevrejske zajednice u Argentini, čiji uticaj
„večne žrtve“ je dokazan samostalno podmetnunim bombama ’92. i
’94. u Buenos Airesu, zadnjih godina u Patagoniji su otkupljene
velike količine nenaseljene zemlje, uključujući izvore pitke
vode, i zabežen nemali broj slučajeva „lutajućih izraelskih
turista“.
