Otkriveno je da je deo dnevnika Ane Frank pisan hemisjkom
olovkom koja je bila u komercijalnoj
upotrebi tek posle njene smrti
Izgleda da je ponovo to doba godine da svi pognemo glavu i setimo se siromašnih Jevreja koji su umrli u njihovom lažnom holokaustu.
Jesam li već rekao lažni?
Kunem se da reč holokaust ne mogu da izbacim bez reči „lažno“ ispred sebe.
S obzirom na to da je holokaust postao sinonim za lažnu smrt 6 miliona Jevreja u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata, ne mogu a da ne izgovorim lažno pre nego što kažem holokaust. Bez obzira na svu propagandu iz Holivuda i jevrejskih medija, mislim da više ljudi ne padaju na njihova sranja.
Dakle, sada je vreme da se setimo jadnih Jevreja koji su zapaljeni u pećima (nikada se to nije dogodilo), gušeni dizel motorima (što naučno nije moguće), hranjeni nemačkim psima (takođe se nikada nije dogodilo),nacistički oficiri su njihove bebe koristili kao mete za gađanje (basna), a nacistički vojnici su im čak i gole guzice izbacivali napolje na hladnoću (bolesna jevrejska fantazija). Toliko je užasnih (čitaj: neistinitih) priča koje idu uz lažni jevrejski holokaust da nije smešno. Ako ste pročitali druge moje članke, onda ćete znati da NISAM poricalac holokausta.
Ne mogu poreći holokaust miliona Jevreja u rukama Jevreja. Ništa što radim neće promeniti činjenicu da je smrt ovih nebrojenih miliona došla od ruku Jevreja, dok basna o šest miliona Jevreja koju su Nemci ubili jednostavno ne može biti naučno, statistički ili činjenično dokazano. Iako kažem „holokaust“, zašto je lažna smrt šest miliona Jevreja HOLOKAUST? Šta je zapravo holokaust? Prema Wikipediji: „Holokaust je žrtva religiozne životinje koju vatra potpuno proguta".
Reč potiče od starogrčkog holokaustosa (olokaustos = olon [u celini] + kaustos spaljen), koji se koristi samo za jedan od glavnih oblika žrtvovanja. Kada je Tanakh preveden na grčki, prevodioci su taj termin upotrebljavali za sličan ritual među Jevrejima. Jevrejska žrtva.
„Celokupna žrtva“ (hebrejski: olah) ili „paljenica“ je vrsta biblijske žrtve, posebno žrtve životinje u kojoj je celokupna žrtva u potpunosti spaljena, potpuno progutana vatrom “. Dakle, holokaust je verska žrtva životinja, a poreklo potiče od grčke reči za spaljeno. Holokaust je paljenica životinjskog mesa, ali ako je to paljenica, a nijedan Jevrej nije ušao u peći, ko je žrtvovan?
Znate li šta je zaista tužno na ovoj fotografiji? Ovi
pacovi su oslobođeni iz
logora i sada vrebaju vas i vašu
decu.
Možda je razlog što ga nazivaju „holokaustom“ u vezi sa paljevinom stotina hiljada Nemaca u Hamburgu (50.000 civila spaljenih u savezničkim bombama)? Ili je to možda holokaust civilnih nejevreja u Drezdenu gde je na grad bačeno 3.900 tona eksplozivnih bombi i zapaljivih uređaja, spaljujući čak 250.000 ljudi i poravnavši skoro 15 kvadratnih kilometara? Pogledajte broj ljudi unutar jednog ili dva gradska bloka koji vas okružuju, a zatim zamislite petnaest kvadratnih milja od tog nivoa sravnjenog bombardiranjem područja skoro 3 dana. To bi bila paklena paljenica ako bih je ikad video,a jedna je sprovedena od strane jevreja.
Svakako nazdravljanje 90.000–166.000 ljudi u jednom blistavom bljesku moglo bi se kvalifikovati kao holokaust ili paljenica, zar ne? To je bila samo Hirošima, bombardovana jevrejski napravljenim nuklearnim oružjem po nalogu Američkog tadašnjeg jevrejskog predsednika. Nagasaki je bio još 60-80.000 ljudi koji su odleteli u vazduh u naletu vatre i svetlosti od ruku Jevreja. Jevreji koji hiljade, pa čak i milione ljudi tako često ubijaju i pale, zaista se pitaju kako je nezasit njihov apetit za paljenice i žrtve krvi.
U svakom slučaju, izgleda da je neko zaista obratio pažnju čitajući jevrejsku propagandu i otkrio da „Dnevnik mlade devojke: definitivno izdanje“, priča o Ani Frank (enstein) bila je puna eksplicitnog materijala i homoseksualnih tema. Jedan roditelj se žalio, a priča je odmah postala nacionalna vest, jer znamo da je dnevnik Ane Frankenstein važan klin u čitavih 6 miliona podvala holokausta mrtvih Jevreja.
Svako ko je upoznat sa Jevrejima znaće da Jevrej nikada ne može da zadrži žudnju za igranjem fekalijama, dece kao seksualnih igračaka i homoseksualnih aktivnosti i bilo čega što iz njih proizilazi. Nema sumnje da je ovaj roditelj imao opravdanja da se žali, ali sva uzbuđenja zbog toga čine ceo događaj upitnim. To je samo još jedan očigledan znak da se Jevreji brinu da naša deca neće dobiti svoju indoktrinaciju holokausta u dovoljno ranom dobu. Ubacite i činjenicu da je pisanje puno homoseksualnosti, i ovo je nešto protiv čega će se Jevreji braniti zubima i noktima da bi zadržali nastavni plan i program za učenike osmih razreda.
"Dnevnik dokumentuje svakodnevni život jevrejske devojke u Amsterdamu tokom Drugog svetskog rata. Frank je počela da piše na njen 13. rođendan, malo pre nego što se njena porodica sakrila u dodatnoj prostoriji poslovne zgrade. Verzija datog dnevnika uključuje delove koji su prethodno izuzeti iz široko pročitanog originalnog izdanja, prvi put objavljenog na holandskom jeziku 1947. Tu knjigu je priredio njen otac, jedini preživeli u njenoj užoj porodici. Neki od dodatnih odlomaka detaljno opisuju njene seksualne želje u nastajanju; drugi uključuju neugodne opise njene majke i drugih ljudi koji žive zajedno. Alen je rekao da će novija verzija ostati u školskoj biblioteci i da će se ranija verzija koristiti u nastavi. Predstava iz 1955. godine, zasnovana na iskustvima Ane Frank, takođe je već duži niz godina deo programa osmog razreda. „Univerzalna tema dnevnika, da postoji dobro u svima, rezonuje sa ovom decom“, rekao je Alen".
Univerzalna tema dnevnika je da su patili siromašni Jevreji i trebalo bi da nam bude žao ovih večnih žrtava, ali kome je žao ovih krvožednih demona koji igraju bespomoćnu žrtvu? Jebeni Jevreji i njihova žaljenja. Ova budala laže vraški kada pokušava da nam kaže „u svima ima dobra“, jer nakon hiljada godina, stotine prognanika i stotine miliona ljudi koji su jevreji žrtvovali u paljenicama, očigledno je da NIŠTA DOBRO nema Iko od njih. Uporni neuspeh Jevreja da čak i pokušaju da dokažu suprotno, milenijum za milenijumom, znači da bi im samo budala pružila priliku da uspeju sada. Čak bi i situacija na Haitiju mogla biti dobra prilika za današnje Jevreje da dokažu da jesu drugačiji ili bolji od svih židova istorije, ali ne mogu da se odupru eksploataciji patnje. Umesto da donesu stvarnu pomoć, ova stvorenja nasrću na siromašne i razorene ljude na Haitiju, sa ukusom krvi i mislima slobodnih organa i dečjih seksualnih robova, poput lešinara koji kljucaju svež leš.
Ispostavilo se da žalba nije bila dovoljna, jer je celokupno delo izmišljene homoseksualne perverzije Ane Frank već vraćeno, ali ni fizički nije uklonjeno.
Ova priča ima vreme i efekat koji ima svaka godišnja bajka o holoprevari. Pogledajte haos koji je izazvao ovaj mali fijasko i zapitajte se zašto se svi toliko dižu.
Sve ovo je podstaklo osećanja siromašnih progonjenih Jevreja, dok vas siluju iz svih uglova, tačno na vreme za #HolocaustRemembranceDay.
To bi vam trebalo biti toliko odvratno da vam okreće stomak da ova podla stvorenja nastave da se igraju žrtve, dok stoje na vrhu stotine miliona ubijenih za njima. Samo čisto zlo moglo bi se predstaviti plašljivim, plašljivim i progonjenim sa očnjacima i kandžama sa kojih i dalje kaplje sveža krv.
„Direktor instrukcija Džejms Alen rekao je za Vašington Post da se definitivno izdanje dnevnika neće koristiti u budućnosti i da je odluka doneta brzo, bez poštovanja formalne politike pregleda nastavnih materijala koji podstiču žalbe. Izjave su pokrenule tuču kritika na mreži i privukle međunarodnu pažnju školskom sistemu sa 7.600 učenika u ruralnoj Virdžiniji“.
Kao da uobičajena šikanija nije dovoljna. Kao da priče o smežuranim glavama i Jevrejima koji uklanjaju zlatne zube svojim mrtvim rođacima nisu dovoljno bolesne, pogotovo sa saznanjem da se to nikada nije dogodilo, čini se da je jevrej zapravo napravio maketu Aušvica sa zlatnim zubima mrtvih Jevreja. Tačno, Jevrej je napravio model Aušvica koristeći zlatne zube od Jevreja koji su tamo umrli. Još je šokantnija tvrdnja da su samo ovi zubi dali samo 2,3 kilograma zlata!
Pogledajte fotografije ove nakaznosti i uverite se sami. Očigledno je ovo delo staro više od godinu dana i, naravno, prikazano je u galeriji u Nemačkoj, kao da se zahvaljuje na „paljenici“ svih vaših nevinih civila.
Izložba je zatvorena za nekoliko sati zbog svoje kontroverzne prirode. Međutim, baš kao i priča o Ani Frank, i ova je samo malo veća kontroverza da bi se lažni holokaust Jevreja držao u prvom planu; dok istovremeno potpuno ignorišući stvarnu paljenicu miliona ljudi u bilo koju zlu manifestaciju koju Jevreji takođe žrtvuju.
Istina je, zlato je verovatno izašlo iz Fort Knoxa ili je izvađeno iz Nemačke kada su Jevreji zavladali posle Drugog svetskog rata. Za njih to simbolizuje cenjeni zlatni grad Aušvic, i holokaust hiljada i hiljada Nemaca koji su ostali za njima. Za njih je to ismevanje vašeg neznanja i učvršćuje njihovu zlatnu priliku da porobe vaše umove basnom o siromašnom Jevreju kao večitoj žrtvi.Ovog dana #HolocaustRemembranceDay pokušajte da se setite kakva je farsa jevrejskih priča i podelite tu istinu sa drugima. Pokušajte da se nasmejete lažnim pričama o skupljenim glavama, abažurima i sapunu od jevreja. Umesto da razmišljamo o lažnom holokaustu ovog dana sećanja (ma koji to dan bio), provedite vreme zamišljajući koliko bi svet mogao biti miran, siguran i spokojan ako bismo zaista polako ispekli Jevreje na otvorenom plamenu.
Napokon, zato jevreji polažu vence oko svoje male vatre u muzeju holokausta Jad Vašem, jer znaju šta ih sve očekuje. Pakao nema besa kao čovek koji se probudio iz jevrejskog stanja sna. Jevreji već znaju da kad im se čarolija prekine, neće biti četvrtine i oni će biti „potpuno progutani“ u „žrtvi paljenici“ koja će doneti mir celoj zemlji.
