KO JE DOVEO ROBOVE U AMERIKU
Priča
o robovima u Americi počinje sa Kristoferom Kolumbom. Njegovo
putovanje u Ameriku nije finansirala kraljica Issabela, kako nas
zvanična istorija uči, već Luis de Santangelo, koji je sakupio
iznos od 17 000 dukata (oko 5000 funti, današnjih 50 000 funti)
kako bi finansirao putovanje, koje je počelo 3. avgusta 1492.
godine.
Kolumbo je bio u pratnji petorice „maranosa“ (židovi Aškenazi
koji su promenili svoju veru i navodno postali katolici), Luis
de Toress, prevodilac, Marco, hirurg, Bemal, lekar, Allonzo de
la Calle i Gabriel Sanchez.
Gabriel Sanchez je, podstaknut ostalom četvoricom židova, dao
Kolumbu ideju o zarobljavanju 500 Indijanaca i prodavanji istih
kao robove u Sevillu u Španiji, što je i učinjeno. Kolumbo nije
dobio ni deo novca od prodaje robova, već je postao i žrtva
urote koju je podstakao Bemal, brodski lekar. On Kolumbo,
doživeo je nepravdu i zatočeništvo kao svoju nagradu. Izdat je
od strane petorice „marasona“ (židova) kojima je verovao i
pomogao. Ovo, ironično, je bio pošetak ropstva u Americi.
Židovi su bili proterani iz Španije 2. avgusta 1492., a iz
Portugala 1497. Mnogi od ovih židova su emigrirali u Holandiju,
gde su organizovali holandsko-karipsku firmu kojom bi
eksploatisali Novi svet.
1654.
godine je prvi židov emigrirao iz Holandije u New Amsterdam (New
York) i u sledećoj deceniji su ga mnogi sledili, smestivši se
širom istočne obale, prvenstveno u New Amsterdamu i Newportu, na
Rhod Islandu. Bilo im je zabranjeno, prema odredbi guvernera
Petera Stuyvesanta, da se uključuju u domaće poslove, tako da su
ubrzo otkrili da će teritorija nastanjena indijancima biti
plodno zemljište. Nije bilo nikakvih zakona koji bi sprečili
židove da trguju s indijacima.
Prvi
židov koji je počeo trgovati s Indijancima bio je Hayman Levy,
koji je uvozio jeftine staklene kuglice, tekstil, minđuše, trake
za nadlaktice i drugi jeftin nakit iz Holandije koji je bio
menjan za kola s krznom. Haymanu Levyju su se uskoro pridružili
židovi Nicholas Lowe i Joseph Simon. Lowe je bio začetnik ideje
o razmeni ruma i viskija s Indijancima, pa je postavio uređaj za
destilaciju u Newportu, gde su se ta dva pića proizvodila. Za
kratko vreme u Newportu je bilo 22 uređaja za destilaciju, svi u
vlasništvu židova, koji su proizvodili i distribuirali „vatrenu
vodu“. Priča o skrnavljenju Indijanaca i njihovim pokoljima
prvih doseljenika, dramatična je priča za sebe.
Od
velike je važnosti shvatiti morsku luku Newporta. Važno je kako
bi se prepoznao židovski udeo u trgovini robova. Postojalo je
jedno razdoblje u kome se na nju najobičnije gledalo kao na
„židovski Newport-svetsko središte trgovine robovima“. Ukupno je
u to vreme u Severnoj Americi bilo šest židovskih opština:
Newport, Charleston, New York, Philadelphia, Richmond i
Savanuah. Takođe je bilo i mnogo drugih židova, raštrkanih preko
cele Istočne Obale. I ako je New York bio prvi što se tiče
naseljenja židova u severnoj Americi, Newport drži drugo mesto.
New
York je takođe bio glavni izvor mesa, snavdevajući severno
američki prostor, zatim Karibe i Južnu Ameriku. Sada je Newport
zavladao. Newport je takođe postao velika trgovačka luka istočne
obale Severne Amerike. Tamo su se nalazili predstavnici drugih
luka, kako bi razmenjivali robu. Newport je, kao što smo ranije
spomenuli, zauzimao istaknuto mesto u trgovini rumom, viskijem i
alkoholnim pićima. I da zaključimo, konačno je postao glavno
središte trovine robovima. Iz ove su luke brodovi kretali na put
preko okeana, kako bi otišli po svoj crni ljudski teret, te u
njihovu zamenu dobijali velike svote novca.
Autentičan izveštaj iz tog doba ukazuje na to da su „teret“sa
128 brodova s robovima, istovarenih na primer u Charlestonu,
unutar jedne godine, sa 120 od njih potpisali židovi iz Newporta
i Charlestona svojim vlastitim imenom. O preostalima se može
samo nagađati, i ako su ušli kao Boston, Norfork i Baltimor,
njihovi pravi vlasnici su bili isto tako židovski trgovci
robovima iz Newporta i Charlestona.
Židovski udeo u svim poslovima Newporta moguće je proceniti ako
se uzmu u obzir pothvati usamljenih židova, Portugalca Aarona
Lopeza, koji je imao značajnu ulogu u opštoj priči o židovima i
ropstvu.
Aaron Lopez
Sva
trgovina Kolonija, i kasnije država Rhode Islanda (koja je
uključivala Newport), trošak utovara, koncesije, potvrde i lučka
namirenja nosila su potpis židova Aarona Lopeza. Ovo sve
događalo se u godinama od 1726. do 1774. Zato je imao pod svojom
kontrolom gotovo pedeset godina više od 50% poslova. Uz druge
brodove koje je posedovao, ali su plovili pod drugim imenima.
Godine 1749., osnovana je prva masonska loža. 90% ove prve lože
su bili židovi. A znamo da su primljeni samo tzv. „istaknuti“
pojedinci. Dvadeset godina kasnije, osnovana je druga masonska
loža „Kralj David“. Činjenica je da su svi članovi u njoj bili
židovi.
U
međuvremenu, židovski uticaj u Newportu dostigao je takve
razmere da ih je predsednik George Washington odlučio posetiti.
za njegov su dolazak obe masonske lože poslale izaslanika.
židova nazvanog Moses Seixas, da priđu predsedniku s molbom, u
kojoj su židovi Newporta napomenuli: „Ako dopuštate deci
Abrahamovoj da Vam priđu sa zahtevom, da Vam kažu da Vas
poštujemo i i da osećamo savezništvo…i tada: Do sada su vredna
prava slobodnih građana bila nepoštovana. Ipak, sada vidimo novu
vladu koja će koristiti narodu, vladu koja radi na dostojanstvu
naroda, vlada, koja ne sankcioniše pobožništvo i ne progoni
židove, pre se bori za slobodu uma, na koju svako ima pravo,
bilo koje nacionalnosti i jezika, kao deo velikog narodnog
aparata“.
Nužno
je u ovom trenutku uzeti u obzir otkrića o tome koje u
stvarnosti dobio tu legendarnu slobodu u Americi pri osnivanju
unije. Da bi bili sigurni, područje je postalo nezavisno i
odvojeno od engleske nadležnosti. Ipak, iz zahteva koji je Moses
Seixas ponudio predsedniku Washingtonu u ime židova iz Newporta
možemo videti da u suštini nisu na umu imali ovakvu slobodu.
Bili su zabrinuti samo za sebe i njihova „vlastita građanska
prava“, koja su bila uskraćena. Zbog toga su židovi, nakon
američkog rata za nezavisnost dobili jednaka prava i bili
oslobođeni svih ograničenja. A crnci? Rat za nezavisnost nije
ništa promenio, ostali su robovi! Godine 1750. svaki šesti u
populaciji New Yorka bio je crnac, te proporcionalno u južnim
delovima zemlje, brojčano su nadjačali druge, ali proglašenje
slobode ih nije ni malo dotaklo. Pisaćemo o ovome kasnije.
Istražimo detaljnije nesrećni biznis židova koji im je dao
uticaj i moć, kako bi mogli shvatiti trgovinu robovima; jer
toliko je toga napisano od tada, od strane židovskih pisaca, da
se u ovom trenutku, mnogo vremena nakon što je uklonjeno može
pojaviti u pravom (istinitom) obliku, jer faktor vremena ima
tendenciju da čini stvari nebuloznim. Sledimo putovanje jednog
broda, u vlasništvu trgovca robovima, Aarona Lopeza, koji je
mnogo puta putovao na afričku obalu.
