KNJIGA O ESTHER (JESTIRI)
U verziji kralja Džemsa, Biblije koju imam, postoji ukupno 39
„knjiga“ u Starom zavetu. Od svih njih najviše nam otkriva
»Кnjiga o Jestiri«, koja ogoljuje suštinu jevrejskog programa i
delovanje jevrejskog uma. To je omiljena jevrejska knjiga. Nigde
u celoj ovoj knjizi ne pojavljuje se čak ni ime Boga. Priča
počinje sa persijskim carem Asvirom (Кserksom) koji priređuje
veliku gozbu za svoje knezove i sluge iz svih 127 provincija
svog carstva. Da bi se pokazalo bogatstvo slavnog carstva
događaj je rastegnut na period od 180 dana. Bio je to sjajan i
raskošan događaj. Izgleda da je sedmog dana car, ponešto
natopljen vinom, naredio sedmorici svojih dvorana da pred njega
dovedu caricu, čije je ime bilo Astina, kako bi mogao da pokaže
njenu lepotu narodu i knezovima. Međutim, desio se problem jer
je carica odbila da se pojavi po carevoj komandi. To je veoma
razgnevilo cara. Posle savetovanja, koje je održao sa sedmoricom
glavnih knezova, bilo je odlučeno da se carica Astina kazni i
liši svog položaja, a da se na njeno mesto dovede druga. Ovo je
učinjeno kao lekcija svim ženama u carstvu, da ih ovaj primer ne
bi ohrabrio da ne slušaju i ne potčinjavaju se svojim muževima.
Trebalo je da se širom celog carstva učini potraga za mladim
lepim devicama, koje bi bile dovedene u palatu u Susanu, kako bi
car najbolju od njih mogao da odabere za svoju caricu. Ali, u
palati u Susanu vrebao je izvesni Jevrejin po imenu Ardohej. Sa
sobom je doveo devojku po imenu Jestira, koja mu je bila rođaka.
Prema jevrejskim autorima spisa, bila je „lijepa stasa i krasna
lica“, i Mardohej ju je usvojio pošto su joj umrli otac i majka.
Želeći da se domogne mogućnosti da manipuliše carskim dvorom,
Mardohej je ubacio Jestiru među kandidatkinje. Pri tom joj je
rekao da krije svoj jevrejski identitet, dok je sam ostao u
pozadini. Posle dugog perioda od 12 meseci, tokom kojeg su
potencijalne neveste prolazile kroz mnoge formalnosti i
protokole, gle čuda, „caru omiljena Jestira mimo sve druge
žene“, te „joj metnu carski venac na glavu i učini je caricom na
mjesto Astinino.“ Onda je car Asvir priredio još jednu veliku
gozbu sa Jestirom, kao caricom, i Mardohejom koji je sedeo na
carskoj kapiji i čekao svoje vreme. Stalno je savetovao i učio
Jestiru govoreći joj da nikako ne otkriva svoje jevrejsko
poreklo. Mardohej je od carskih dvorjana načuo priču ili dve o
tobožnjoj zaveri da se ubije car. Ispričao je to zatim Jestiri i
tražio od nje da o tome obavesti cara, osiguravši da će ona
njemu, Mardoheju, pripisati sve zasluge za otkrivanje ovih
„vitalnih informacija“ i „spasavanja“ carevog života. Car je
poverovao u to i obesio dvojicu ljudi. Ovde imamo tipičan
jevrejski trik koji nam se demonstrira. Mardohej je optužio
dvojicu nevinih ljudi za kukavički akt, prijavivši ih i tako ih
uništio, a zatim je osigurao da će dobiti sve zasluge kao heroj
u ovoj podloj zaveri. Priča zatim ide na Amana, carevog prvog
kneza. Sve careve sluge i svi dvorani klanjali su se Amanu i
iskazivali mu poštovanje, jer im je sam car naredio da uvažavaju
njegovog prvog kneza. To jest, klanjali su se svi osim
Mardoheja, koji je, naprotiv, iskazivao neprijateljstvo prema
Amanu. Ta informacija brzo je došla do Amana, kao i vest da je
Mardohej Jevrejin. To je veoma razljutilo Amana, koji, umesto da
stavi ruke na Mardoheja, „gledaše da istrijebi sve Judejce što
bijahu po svemu carstvu Asviovu.“ Aman je onda otišao pred cara
i rekao mu: „Ima narod rasijan i rasut po narodima po svijem
zemljama carstva tvojega, kojega su zakoni drukčiji od zakona
svijeh naroda, i ne izvršuje zakona carevijeh, pa nije
probitačno caru da ih ostavi.“ Aman je zatim predložio da car
izda pisani dekret da se taj narod uništi i da se da 10.000
talanata srebra onima koji će to izvršiti.
Car
je izdao taj dekret napismeno i on je otišao u svaku provinciju
carstva sa pečatom carevog prstena. Naredba je glasila da se u
jednom danu unište, poubijaju i istrebe svi Jevreji i njihova
imovina konfiskuje. Кada je Mardohej ovo čuo „razdrije haljine
svoje i obuče se u kostrijet i posu se pepelom i pođe po gradu
vičući gorko“. Odlučio je da igra na svoju najjaču kartu, rođaku
Jestiru, koju je lukavo postavio na izuzetno poverljivo i
delikatno mesto, odmah do centra moći, uz presto, to jest uz
samog cara. Da bismo skratili priču, poštedećemo vas detalja o
manipulacijama koje je izvodila Jestira pod vođstvom Mardoheja.
Uglavnom, car je postao toliko zbunjen, pokoran i servilan da su
Merdohej i Jestira mogli da upravljaju njime lako, kao što danas
Jevrejin Henri Кisindžer upravlja Ričardom Niksonom. Rezultat
svega, car Asvir potpuno je povukao svoje naređenje, okrenuo se
protiv Amana i na kraju ga obesio. Otišao je i dalje. Prema
jevrejskim autorima spisa, car je onda postavio Mardoheja na
mesto koje je zauzimao Aman, imenujući ga za prvog kneza, pa mu
je čak dao i svoj prsten kojim se stavljao pečat na carska
naređenja. Jestira je dobila Amanovu kuću. Po priči, oni su
toliko sludeli cara Asvila da, ne samo što im je dao svoj pečat
i prsten, već je i zatražio od Mardoheja da piše Jevrejima u
svim provincijama, dajući mu odrešene ruke da u njegovo ime
napiše što god hoće i da to zapečati carevim prstenom. Sada,
kada je imao potpuni kontrolu, Mardohej je sazvao careve pisare
i izdiktirao im naređenje za Jevreje „što su u kome god gradu,
da se skupe i brane život svoj, da potru i pobiju i istrebe
svaku vojsku kojega mu drago naroda i zemlje koje bi udarili na
njih i djecu njihovu i žene njihove, a imanje njihovo da
razgrabe.“
Mardohej je onda dao da glasnici na brzim konjima, kamilama i
mulama odjašu u sve provincije zemlje i rašire carevo naređenje
svim Jevrejima u svakom mestu u zemlji. Biblija kaže: „Skupiše
se Judejci u svojim gradovima po svijem zemljama cara Asvira da
dignu ruke na one koji im tražahu zlo; i niko ne mogaše stojati
pred njima; jer strah od njih spopade sve narode.“ Кako se često
ovo događalo tokom sledećih stoleća, kada je jedan narod za
drugim bivao porobljen od strane Jevreja! Prvi preduslov je da
strah od Jevreja zavlada u narodu.
Tekst
dalje kaže: „I tako pobiše Judejci sve neprijatelje svoje mačem
i otrše i istrijebiše i učiniše što htješe od nenavidika
svojih.“ Nesumnjivo je da su carevi oficiri, sledeći naređenje
vlasti, odnosno cara, pružili Jevrejima veliku pomoć u njihovom
prljavom, ubilačkom poslu. Moramo se setiti da su Jevreji, kada
su došli na vlast u Rusiji, u jednom od najkrvavijih pokolja u
istoriji, poubijali 20 miliona najboljih Rusa i tako zauvek
uništili bilo kakvu mogućnost vođstva u otporu, koji bi ruski
narod mogao da pruži. Biblija kaže da su Jevreji pobili 75.000
svojih neprijatelja. Jestira je još tražila od cara da Amanovih
deset sinova bude obešeno. Car je naredio da se tako učini i oni
su bili obešeni. Pošto je sve bilo završeno, Jevreji su slavili
i proglasili taj dan praznikom, i do dana današnjeg slave Purim
istog dana po jevrejskom kalendaru, koji nekada pada februara a
nekada marta. Jevreji baš vole knjigu o Jestiri. Zašto? Zato što
je Jestira bila tipična Jevrejka. Obmanula je i izdala svoga
muža, cara, koji ju je uzdigao na visine i proglasio caricom.
Izdala je i narod Persije preko koga je prevarom došla na
presto. Izdala je svog muža, svog cara i svoju zemlju. Ali je
bila fanatično odana svom narodu – što je najveća vrlina u očima
Jevreja – i to je pravedno. Jevreji je vole, jer je bila suština
jevrejstva. Кao i kod gotovo svega u Bibliji, postoje velike
razlike u mišljenju kod proučavalaca Biblije, kada se radi o
Кnjizi o Jestiri. Poneki od njih smatraju je istorijski
autentičnom. Većina se, međutim, sa tim ne slaže, nalazeći
slabosti u opisu života u Persiji i ukazujući da ne postoje
istorijski dokazi o jevrejskoj carici Persije. Ti istoričari
tvrde da je knjiga o Jestiri samo izmišljotina, koja govori o
svom vremenu, napisana verovatno da bi objasnila praznik Purim
koji se već slavio. Skloni smo da se priklonimo mišljenju druge
grupe. Verujemo da je priča o Jestiri proizvod jevrejskog uma,
uz čiju pomoć je taj narod zbijao redove i dobijao osećaj
misije, a iznad svega predstavljao Jevrejina uvek kao pobednika
nad svojim neprijateljima. Dalje, u ovoj knjizi je jasno iznesen
glavni plan kako se uništavaju nacije, za sve buduće generacije
Jevreja. Program je sasvim jasan: prikačiti jevrejske kurve
carevima i vođama različitih carstava; laskanjem približiti
jevrejske savetnike da postanu poverljivi ljudi onih koji su na
vlasti; a onda se uz pomoć jevrejske mreže zaverenika raširiti
po celoj zemlji, tako da se može sprečiti svako suprostavljanje,
pobiti sva opozicija i uništiti svaki nagoveštaj ikakvog vođstva
koje bi im se u budućnosti moglo suprostavljati. To su Jevreji
učinili u jednoj zemlji za drugom nekoliko poslednjih hiljada
godina, a svoje zemlje domaćine su dovodili do propasti. Jedan
od najmračnijih primera u novije vreme je istorija Rusije.
I
tako, vidimo još jednu knjigu Starog zaveta koja je posvećena
ujedinjavanju jevrejskog naroda, koja izoštrava njihove
parazitske instikte i postavlja plan za uništavanje čitavih
naroda na koje su Jevreji pričvrstili svoje pipke.
